Poslednjih godina u Srbiji je primetan intenzivan razvoj industrijskih zona, logističkih centara, proizvodnih pogona i velikih infrastrukturnih projekata. U industrijskim zonama u Beogradu i okolini (Novi Beograd, Surčin, Batajnica, Stara Pazova, Šimanovci) svakodnevno se realizuju veliki građevinski i industrijski projekti koji sve češće angažuju inostranu radnu snagu. Slična situacija prisutna je i u gradu Bor, gde veliki broj stranih državljana radi i boravi nakon završetka radnog vremena u okviru rudnika (izdvojeni kampovi).

U praksi se sve češće pojavljuje model rada u kome su zaposleni smešteni neposredno uz fabriku, gradilište ili proizvodni kompleks, najčešće u kontejnerskim naseljima, montažnim objektima ili organizovanim radničkim kampovima. Takva organizacija rada otvara dodatna pitanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, naročito kada se radno vreme završi, a zaposleni ostanu da borave u okviru istog kompleksa.

Bezbednost zaposlenih ne završava se krajem smene

Mnogi poslodavci fokusiraju se isključivo na bezbednost tokom obavljanja radnih zadataka, dok se rizici nakon završetka smene često zanemaruju. Međutim, kada su zaposleni smešteni u sklopu fabrike ili gradilišta, poslodavac, kao organizator smeštaja i dalje ima značajnu odgovornost u pogledu organizacije bezbednog okruženja.

U industrijskim zonama u naseljima Surčin, Batajnica, Dobanovci, Šimanovci, Stara pazova, imamo primere gde su strani državljani smešteni u okviru inustrijskih i gradilištnih kompleksa. Takođe, ovo je itekako zastupljena praksa na velikom infrastrukturnom projektu, gde su radnici smešteni u kampovima u okviru rudarskog postrojenja u Boru i Majdanpeku.

U takvim okolnostima posebno su važni:

• kontrola pristupa opasnim zonama nakon radnog vremena,
• protivpožarna zaštita smeštajnih objekata,
• ispravnost elektroinstalacija,
• ispravnost grejnih tela i drugih električnih uređaja koji se svakodnevno koriste,
• higijenski uslovi,
• organizacija evakuacije,
• obezbeđenje dovoljnog broja sanitarnih prostorija,
• dostupnost prve pomoći i hitnih službi.

Akt o proceni rizika i rad zaposlenih na terenu

Svaki poslodavac koji organizuje rad zaposlenih na terenu mora kroz Akt o proceni rizika prepoznati i rizike povezane sa smeštajem zaposlenih. U praksi se često greši kada se procena rizika odnosi isključivo na radno mesto, bez analize uslova boravka zaposlenih u kampovima i smeštajnim objektima.

Kod zaposlenih koji su smešteni u okviru fabričkih kompleksa ili gradilišta potrebno je analizirati:

• rizik od požara,
• opasnosti od električnog udara,
• mogućnost nastanka povreda tokom kretanja u krugu gradilišta,
• psihofizički zamor zaposlenih,
• rad u smenama,
• jezičke barijere kod stranih radnika,
• organizaciju reagovanja u vanrednim situacijama (poželjno je i sprovoditi simulaciju vežbi evakuacije).

Posebnu pažnju potrebno je posvetiti objektima privremenog karaktera, kao što su kontejnerska naselja i montažni kampovi, gde improvizacije često predstavljaju ozbiljan bezbednosni problem.

Uloga savetnika i saradnika za bezbednost i zdravlje na radu

Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu i saradnik za bezbednost imaju važnu ulogu u organizaciji bezbednog rada i boravka zaposlenih na terenu. Njihov posao ne odnosi se samo na izradu dokumentacije, već i na kontinuirani obilazak lokacija, kontrolu uslova rada i proveru smeštajnih kapaciteta.

Na velikim projektima gde imamo organizovan smeštaj u okviru gradilišta, rudnika, fabričkih kompleksa, poslodavac uz lice za bezbednost i zdravlje na radu treba da organizuje i sprovede dodatne mere izvan radnog vremena, kao što su kontrola kampova za smeštaj zaposlenih, obaveštenje o zonama kretanja zaposlenih po završetku radnog vremena, načinom reagovanja u vanrednim situacijama…

Jedan od najvećih izazova predstavlja komunikacija i razumevanje bezbednosnih procedura. Zbog toga obuke i upozorenja često moraju biti prevedeni na više jezika, uz dodatno pojašnjenje značaja njihove primene.

Kao dodatni izazov može se posmatrati i organizovanje smeštaja u zonama gde imamo aktivan unutrašnji transport, gde treba jasno odvojiti zone kretanja zaposlenih, od zone boravka i kretanja lica koja su završila radnu smenu.

U praksi se dodatno otvara pitanje da li se povreda nastala u prostoru organizovanog smeštaja zaposlenih, nakon završetka radnog vremena, može smatrati povredom na radu, imajući u vidu da Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ovu situaciju ne definiše.

Bezbednost na radu podrazumeva i bezbedan boravak zaposlenih

Kod zaposlenih smeštenih u okviru fabričkih kompleksa, rudnika ili gradilišta, bezbednost mora obuhvatiti i uslove života, odmora i boravka nakon završetka smene.

Veliki projekti u industrijskim zonama Surčina, Batajnice, Dobanovaca, Stare pazove, Šimanovaca, i drugim indurstijskim centrima u Srbiji pokazuju da pravilna organizacija smeštaja zaposlenih postaje važan deo sistema bezbednosti i zdravlja na radu. Kvalitetno organizovan smeštaj, adekvatna protivpožarna zaštita, dobra higijena i pravilno planirane procedure mogu značajno smanjiti rizik od povreda, požara i vanrednih događaja.

Bezbednost zaposlenih na terenu ne završava se izlaskom sa radnog mesta – ona traje sve dok zaposleni borave u okruženju koje je organizovao poslodavac.