Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis radnog procesa sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja pri obavljanju svih poslova u radnoj sredini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj sredini i da utvrdi način, mere i rokove za otklanjanje ili smanjenje rizika na najmanju moguću meru.

Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika za sva radna mesta na kojima učenici obavljaju profesionalnu praksu ili praktičnu nastavu ili učenje kroz rad u sistemu dualnog obrazovanja u skladu sa zakonom koji uređuje dualno obrazovanje.

Poslodavac je dužan da obezbedi da mere utvrđene aktom o proceni rizika budu integrisane u sve aktivnosti poslodavca i na svim nivoima.

Poslodavac je dužan da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti ili štetnosti i promene nivoa rizika u radnom procesu, uvođenja novog radnog mesta i nove tehnologije i promene uslova radne sredine.

Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj sredini podleže delimičnim izmenama i dopunama, u delu koji se odnosi na određeno radno mesto i s njim povezana radna mesta, i to:

1) u slučaju smrtne povrede na radu ili teške povrede na radu;

2) u slučaju pojave svake nove opasnosti ili štete, odnosno promene nivoa rizika u procesu rada;

3) u slučaju kada rezultati praćenja zdravstvenog stanja zaposlenog izloženih šteta kažu da

je to neophodno;

4) na osnovu predloga zdravstvene ustanove koja obavlja delatnost medicine rada, nakon sprovedenih.

prethodnih, periodičnih ili ciljanih lekarskih pregleda zaposlenih, kada je zaključeno da su zaposleni.

izloženi opasnostima i štetama koje nisu utvrđene aktom o proceni rizika;

5) kada mere koje se utvrđuju za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika nisu odgovarajuće ili ne.

odgovaraju procenjenom stanju;

6) kada je cena zasnovana na podacima koji nisu ažurirani;

7) kada postoje mogućnosti i načini za unapređenje, odnosno dopunu procenjenih rizika.

Izmene i dopune akta o proceni rizika iz stava 1. tačka 1) ovog člana više se nakon sprovedene

analize povrede na radu

Kada radni proces zahteva dodatnu obuku zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, poslodavac je dužan da upozna zaposlenog o obavljanju radnog procesa na bezbedan način, putem obaveštenja, uputstava ili instrukcija u pisanoj formi. U izuzetnim slučajevima, kada zaposlenom preti ozbiljna, neizbežna i neposredna opasnost po život ili zdravlje, zbog hitnosti, obaveštenja, uputstva ili instrukcije mogu se dati u usmenoj formi.

U slučaju teške povrede na radu, smrtne povrede na radu ili kolektivne povrede na radu sa teškom ili smrtnom povredom na radu, poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od osam dana od nastanka povrede izvrši dodatnu obuku zaposlenih na tom radnom mestu u organizacionoj jedinici gde se povreda dogodila, sa obavezom obaveštavanja svih zaposlenih.

Poslodavac je dužan da obezbedi da zaposlena za vreme trudnoće, porodilja i zaposlena koja doji dete, zaposleni mlađi od 18 godina života, osoba sa invaliditetom i zaposleni kod koga je utvrđena profesionalna bolest, i pored obuke za bezbedan i zdrav rad, budu u pisanoj formi obavešteni o rezultatima procene rizika i o merama kojima se rizici otklanjaju u cilju povećanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno, u pisanoj formi ili elektronskim putem prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana nastanka, usmeno, u pisanoj formi ili elektronskim putem prijavi nadležnoj inspekciji rada laku povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri dana.

Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od pet dana od dana dostavljanja mišljenja zdravstvene ustanove koja je utvrdila profesionalnu bolest prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalnu bolest.

Poslodavac u delatnostima građevinarstva, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, rudarstva, prerađivačke industrije, snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije (osim trgovine električnom energijom i gasovitim gorivima preko gasovodne mreže), snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama, kontrolisanja procesa uklanjanja otpada, trgovine na veliko, saobraćaja i skladištenja i sličnim aktivnostima, kao i u delatnostima zdravstvene i socijalne zaštite, dužan je da za poslove bezbednosti i zdravlja na radu imenuje savetnika za bezbednost i zdravlje na radu, odnosno lice koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje obima od najmanje 240 ESPB bodova na akademskim ili strukovnim studijama u okviru obrazovno-naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka i prirodno-matematičkih nauka iz oblasti: biološke nauke, nauke o zaštiti životne sredine, fizičke nauke, fizičko-hemijske i hemijske nauke.

Poslodavac u delatnostima zdravstvene i socijalne zaštite, može da za poslove bezbednosti i zdravlja na radu imenuje savetnika za bezbednost i zdravlje na radu, lice koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje od najmanje 240 ESPB bodova na akademskim ili strukovnim studijama u okviru obrazovno-naučnog polja medicinskih nauka.

Poslodavac u delatnostima koje nisu navedene u članu 48. stav 1. ovog zakona, ukoliko sam ne obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu iz člana 47. stav 1. ovog zakona, je dužan da za poslove bezbednosti i zdravlja na radu imenuje saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, odnosno lice koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje obima od najmanje 180 ESPB bodova u okviru obrazovno-naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka, medicinskih nauka ili društveno-humanističkih nauka.

Obuku za bezbedan i zdrav rad za zaposlene obezbeđuje poslodavac u toku radnog vremena, a troškovi obuke obezbeđuju se iz sredstava poslodavca i ne mogu biti na teret zaposlenog.

Obuka za bezbedan i zdrav rad zaposlenog mora da bude prilagođena specifičnostima njegovog radnog mesta i sprovodi se po programu, čiji sadržaj poslodavac mora, kada je to potrebno, da obnavlja i menja.

Ako poslodavac odredi zaposlenom da obavlja poslove na dva ili više radnih mesta, dužan je da zaposlenog obuči za bezbedan i zdrav rad na svakom od tih radnih mesta.

Poslodavac kod koga pod njegovim nadzorom i rukovođenjem, na osnovu ugovora, sporazuma ili po bilo kom drugom osnovu, obavljaju rad zaposleni drugog poslodavca, dužan je da te zaposlene obuči za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa ovim zakonom.

Poslodavac uređuje prava, obaveze i dogovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu kolektivnim ugovorom, opštim aktom ili ugovorima o radu. Poslodavac koji ima do 10 zaposlenih ovu oblast može urediti ugovorima o radu, dok je za poslodavce koji imaju više od 10 zaposlenih obaveza uređivanja ove oblasti postiže se donošenjem Opšteg akta – Pravilnika o bezbednosti i zdravlju na radu.

Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji objekta u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, kao i poslodavac koji izvodi radove na radilištu u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, dužan je da prijavu o početku rada dostavi nadležnoj inspekciji rada, najmanje osam dana pre početka izvođenja radova.

Poslodavac iz stava 1. ovog člana je dužan da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta, ako radovi traju duže od tri dana u kontinuitetu i propisan elaborat o uređenju radilišta, koji uz prijavu o početku rada dostavlja nadležnoj inspekciji rada, najmanje osam dana pre početka izvođenja radova.

Poslodavac je dužan da na gradilištu, odnosno radilištu obezbeđuje, održava i sprovodi mere za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa elaboratom o uređenju gradilišta, odnosno radilišta i aktom o proceni rizika.

Poslodavac je dužan da zaposlene osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete.

Finansijska sredstva za osiguranje iz stava 1. ovog člana padaju na teret poslodavca.

Uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti zaposlenih uređuju se zakonom.

Za pružanje prve pomoći moraju biti osposobljeni rukovodioci, kao i najmanje 2% od ukupnog broja izvršilaca u jednoj radnoj smeni ili lokacijski odvojenoj jedinici, za osnovno ili napredno osposobljavanje za pružanje prve pomoći u zavisnosti od procenjenih rizika. Poslodavac je dužan da obezbedi da za svaku radnu smenu i lokacijski odvojenu jedinicu bude prisutan najmanje jedan zaposleni koji ima završeno osnovno osposobljavanje za pružanje prve pomoći. Poslodavac je dužan da obezbedi da pri radu na radnom mestu sa povećanim rizikom bude prisutan najmanje jedan zaposleni sa završenim naprednim osposobljavanjem za pružanje prve pomoći. Poslodavac odlučuje o broju zaposlenih koji će završiti osposobljavanje i koji će biti zaduženi za pružanje prve pomoći, a na osnovu procene njihove sposobnosti za izvođenje postupaka pružanja prve pomoći, a naročito obuhvaćenih naprednim osposobljavanjem.

Licencu za obavljanje poslova koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova može da dobije fizičko lice koje ima stečeno visoko obrazovanje odgovarajuće struke obima od najmanje 240 ESPB bodova na akademskim ili strukovnim studijama, u naučnoj oblasti: arhitekture, građevinskog inženjerstva, elektrotehničkog i računarskog inženjerstva, inženjerstva zaštite životne sredine i zaštite na radu, mašinskog inženjerstva, rudarskog-inženjerstva, saobraćajnog inženjerstva ili tehnološkog inženjerstva; položen stručni ispit za obavljanje poslova koordinatora za izvođenje radova u skladu sa propisom o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima i najmanje tri godine radnog iskustva na: poslovima izgradnje objekata ili poslovima bezbednosti i zdravlja na radu kod izvođača radova i ispunjava uslove iz člana 73. stav 3. ovog zakona.

1) vrši koordinaciju primene načela prevencije u slučajevima kada se:

(1) odlučuje o tehničkim, tehnološkim i/ili organizacionim rešenjima, u cilju planiranja različitih elemenata ili faza radova koji treba da se izvode istovremeno ili jedan za drugim,

(2) procenjuju rokovi potrebni za završetak tih radova ili faza radova;

2) koordinira realizaciju planiranih aktivnosti sa ciljem da se obezbedi da poslodavci i druga lica:

(1) dosledno primenjuju preventivne mere u skladu sa odredbama člana 12. ove uredbe,

(2) gde je neophodno, primenjuju specifične mere iz Plana preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu (Prilog 5);

3) predlaže pokretanje postupka izrade izmena ili dopuna Plana preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu (Prilog 5) i dokumenata iz člana 11. stav 1. tačka 4) ove uredbe i obezbeđuje podatke potrebne da se izvrše te izmene i dopune, uzimajući u obzir nastale promene na gradilištu;

4) organizuje saradnju i međusobno obaveštavanje svih poslodavaca i drugih lica koji istovremeno ili jedan za drugim izvode radove na gradilištu, vrši koordinaciju njihovih aktivnosti u pogledu sprovođenja mera za bezbednost i zdravlje na radu radi sprečavanja nastanka povreda na radu i profesionalnih bolesti;

5) obezbeđuje da svi poslodavci i druga lica na gradilištu budu upoznati sa Planom preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu (Prilog 5), odnosno sa njegovim izmenama ili dopunama;

6) koordinira sporazume radi provere da se radne aktivnosti izvode pravilno;

7) preduzima mere radi obezbeđivanja da pristup na gradilište imaju samo lica koja imaju dozvolu da mogu da uđu na gradilište;

8) obaveštava nadležnu inspekciju rada o slučajevima kada poslodavci i druga lica ne primenjuju mere za bezbedan i zdrav rad;

9) vrši neposrednu kontrolu gradilišta na kome vrši koordinaciju, i to:

(1) svakodnevno na izgradnji objekata koji su prema propisu kojim se uređuje planiranje i izgradnja određeni kao objekti od posebnog značaja za Republiku Srbiju, kod koji se zbog složenosti njihovog izvođenja pojavljuje specifičan rizik po bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica,

(2) svakodnevno kada se izdaje dozvola za rad za izvođenje radova na visini, u dubini, u skučenom prostoru, u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama, na energetskom objektu, pri korišćenju opasne hemijske materije, rad u zonama u kojima je prisutna ozbiljna, neizbežna ili neposredna opasnost ili štetnost koja može da ugrozi zdravlje zaposlenog,

(3) za ostala gradilišta prema organizaciji i tehnologiji izvođenja radova iz Plana preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu, a najmanje jednom u pet radnih dana.

10) vodi Izveštaj o kontroli gradilišta (Prilog 6) i upoznaje investitora, odnosno zastupnika investitora o promenama na gradilištu.

Izveštaj o kontroli gradilišta vodi se u papirnom obliku ili elektronskim putem. Izveštaj o kontroli gradilišta (prilog 6) odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Licencu za obavljanje poslova koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta može da dobije fizičko lice koje ima stečeno visoko obrazovanje odgovarajuće struke obima od najmanje 300 ESPB bodova na akademskim ili strukovnim studijama, u naučnoj oblasti: arhitekture, građevinskog inženjerstva, elektrotehničkog i računarskog inženjerstva, mašinskog inženjerstva, saobraćajnog inženjerstva ili tehnološkog inženjerstva; licencu za odgovornog projektanta u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji; položen stručni ispit za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekta u skladu sa propisom o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima i ispunjava uslove iz člana 73. stav 3. ovog zakona.

Procenu rizika od katastrofa izrađuju i donose Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje, izuzev saveza, klubova i udruženja; privredna društva, zdravstvene ustanove izuzev apoteka; predškolske i školske ustanove i fakulteti za sve objekte u kojima borave deca, odnosno objekte u kojima se odvija nastava; ustanove socijalne zaštite za objekte u kojima borave korisnici.

Procenu rizika izrađuju i donose i pravna lica koja upravljaju poslovnim, trgovačkim, sportskim, ugostiteljskim i smeštajnim objektima i objektima za razonodu kapaciteta više od 100 lica, a ako su objekti namenjeni za boravak dece do 14 godina, nezavisno od kapaciteta.

Kolike su kazne ako pravno lice ne izradi “procenu rizika od katastrofa” i “plan zaštite i spasavanja”.

Plan zaštite i spasavanja se izrađuje na osnovu procene rizika i usvaja najkasnije 90 dana nakon usvajanja procene rizika, a redovno se usklađuje sa izmenama procene rizika.

Privredno društvo odnosno drugo pravno ili fizičko lice, koje je vlasnik odnosno korisnik poslovnih, industrijskih i objekata javne namene i slobodnostojećih garaža, a koji nisu u obavezi da imaju Plan zaštite od požara, kao objekata u trećoj kategoriji ugroženosti od požara, i stambene zgrade donose Pravila zaštite od požara u skladu sa članom 28. Zakona o zaštiti od požara.

Plan evakuacije služi da se zaposleni ili zatečena lica u privrednom subjektu ili objektima druge namene upoznaju sa putevima bezbedne evakuacije, rasporedom i tipom protivpožarnih aparata, hidranata, ručnih javljača požara kao i položajem Glavnog razvodnog ormara (GRO) i razvodne table (RT).