Savremeno poslovanje dovelo je do toga da veliki broj zaposlenih svakodnevno obavlja administrativne poslove uz korišćenje računara i druge kancelarijske opreme. Iako kancelarijsko okruženje na prvi pogled deluje kao bezbednije radno mesto u odnosu na gradilišta i proizvodne pogone, rad u kancelariji nosi brojne rizike po bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Dugotrajno sedenje, rad za računarom, neadekvatno osvetljenje, loši mikroklimatski uslovi, psihološka oprerećenja i stresstres i opasnosti od klizanja, spoticanja i padova predstavljaju česte uzroke povreda i zdravstvenih problema kod zaposlenih na administrativnim poslovima.

Teme kao što su „bezbednost na radu na administrativnim poslovima“ i „zaštita na radu u IT industriji“ danas imaju veliki značaj za kompanije koje posluju u oblasti administracije, finansija i IT sektora, posebno zbog sve većeg broja zaposlenih koji svakodnevno rade za računarom.

Najčešći rizici u kancelarijskom okruženju

Najčešći rizici u kancelarijama odnose se na:

• dugotrajan rad u sedećem položaju;
• nepravilno držanje tela;
• bolove u vratu, ramenima i leđima;
• zamor očiju i probleme sa vidom;
• refleksiju i odsjaj na monitoru;
• nepravilno postavljene kablove i prepreke u prolazima;
• klizave podove i oštećene podne obloge;
• neodgovarajuće uslove osvetljenja i mikroklime.

Iako se kancelarijski poslovi često smatraju manje rizičnim, posledice dugotrajnog rada u neadekvatnim uslovima mogu biti ozbiljne i dugoročne.

Ergonomija radnog mesta

Pravilno uređeno radno mesto predstavlja osnov za bezbedan i zdrav rad zaposlenih. Monitor treba postaviti tako da gornja ivica bude u visini očiju, na udaljenosti od približno 50 do 70 cm, bez refleksije i odsjaja.

Tastatura i miš moraju omogućiti prirodan položaj ruku, da imaju mat boju, dok radni sto treba da bude dovoljno prostran za nesmetan rad.

Kancelarijska stolica treba da bude stabilna, podesiva po visini i sa adekvatnom podrškom za leđa i lumbalni deo kičme. Preporučuje se i povremeno ustajanje, istezanje i pravljenje kratkih pauza tokom rada.

Problemi sa kičmom i rad za računarom

Dugotrajan rad za računarom može izazvati bolove u leđima, vratu i ramenima usled nepravilnog držanja tela i dugog sedenja. Nedostatak fizičke aktivnosti dodatno povećava rizik od problema sa kičmom i mišićima.

Zbog toga se preporučuje:

• pravljenje kratkih pauza tokom rada;
• povremeno ustajanje i istezanje;
• održavanje pravilnog položaja tela;
• redovna fizička aktivnost.

Osvetljenje i mikroklimatski uslovi

Kvalitetno osvetljenje je veoma važno za rad u kancelariji. Loše osvetljenje i refleksija na monitoru mogu izazvati zamor očiju, glavobolju i smanjenu koncentraciju.

Radni prostor treba organizovati tako da se izbegne odblesak prirodnog i veštačkog svetla na monitoru, dok temperatura i vlažnost vazduha treba da budu prilagođeni uslovima rada. Takođe je potrebno redovno održavati klima uređaje i ventilacione sisteme.

Rizici od klizanja, spoticanja i padova

Česti uzroci povreda u kancelarijama su:

• otvorene fioke;
• registratori i kutije u prolazima;
• neobezbeđeni kablovi;
• mokri i klizavi podovi;
• oštećene podne obloge.

Prolazi i hodnici moraju biti slobodni i pregledni, dok kablovi računara i druge opreme ne smeju ometati kretanje zaposlenih.

Pregledi vida zaposlenih koji rade za ekranom

U skladu sa Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad sa ekranom („Sl. glasnik RS“, br. 106/2009, 93/2013 i 86/2019), poslodavac je dužan da zaposlenima koji najmanje polovinu radnog vremena koriste računar obezbedi pregled vida koji vrši služba medicine rada ili oftalmolog.

Pregledi se obavljaju:

• pre početka rada sa ekranom;
• periodično, u intervalima ne dužim od tri godine;
• kada zaposleni prijavi probleme sa vidom povezane sa radom za računarom.

U posebnim slučajevima, poslodavac je dužan da obezbedi i dodatne oftalmološke preglede i posebna korektivna sredstva za rad.

Ovaj deo propisa posebno je važan za bezbednost na radu u kancelarijama i zaštitu na radu u IT industriji, gde imamo sve više zaposlenih i gde zaposleni provode najveći deo svog radnog vremena.

Obaveze poslodavca

Poslodavac je dužan da izvrši procenu rizika za radna mesta sa ekranom i obezbedi:

• bezbedno i ergonomski uređeno radno mesto;
• sprovođenje preventivnih mera;
• organizovanje pauza i promene radnih aktivnosti;
• obuku zaposlenih za bezbedan i zdrav rad.

Kvalitetno organizovana zaštita na radu predstavlja važan segment poslovanja svih modernih kompanija koje posluju u administraciji i IT sektoru.

Zaključak

Bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih u kancelarijama ne smeju se posmatrati kao formalnost. Dugotrajan rad za računarom, loša ergonomija i neadekvatni uslovi rada mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema i smanjenja produktivnosti zaposlenih.

Pravilnim uređenjem radnog mesta, redovnim pregledima vida, održavanjem adekvatnih uslova rada i kontinuiranom edukacijom zaposlenih moguće je značajno unaprediti bezbednost na radu na administrativnim poslovima.

Važnu ulogu u tome imaju lice za bezbednost i zdravlje na radu, odnosno u skladu sa novim zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu to su savetnik za bezbednost i zdravlje na radu i saradnik za bezbednost i zdravlje na radu i službe medicine rada koje učestvuju u sprovođenju preventivnih mera i unapređenju zaštite na radu u kancelarijskom i IT okruženju.