Poslednjih meseci među poslodavcima se sve češće postavlja pitanje da li će doći do novog odlaganja primene pojedinih propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Iako su određeni pravilnici već bili predmet pomeranja rokova, najvažnije pitanje nije “Da li će rok za primenu novih pravilnika biti produžen”, već “Da li su poslodavci ispunili svoje osnovne obaveze u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu”.

Odlaganje propisa ne znači odlaganje obaveza

Čak i ukoliko bi došlo do novog odlaganja primene pojedinih pravilnika, poslodavci i dalje imaju zakonsku obavezu da organizuju sistem bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.

To podrazumeva:

• izradu Akta o proceni rizika;
• redovno ažuriranje Akta o proceni rizika;
• angažovanje ili imenovanje odgovornog lica za bezbednost (savetnik za bezbednost i zdravlje na radu, odnosno saradnik za bezbednost i zdravlje na radu);
• sprovođenje obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
• izradu programa obuke za bezbednost i zdravlje na radu;
• vođenje evidencija iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
• organizovanje preventivnih i periodičnih lekarskih pregleda;
• pregled i proveru opreme za rad;
• ispitivanje uslova radne sredine;
• primenu mera i sprovođenje preventivnih mera za bezbednost i zdravlje na radu;

i sve to u cilju smanjenje rizika od nastanka povreda i/ili profesionalnih bolesti kod zaposlenih.

Drugim rečima, eventualno odlaganje početka primene pojedinih pravilnika ne znači da poslodavci mogu odložiti izradu dokumentacije ili sprovođenje mera zaštite na radu.

Akt o proceni rizika ostaje osnov svakog sistema bezbednosti i zdravlja na radu

Jedan od najvažnijih dokumenata koji svaki poslodavac mora da poseduje jeste Akt o proceni rizika. Izrada Akta o proceni rizika predstavlja osnov za identifikaciju opasnosti i štetnosti na radnim mestima, procenu rizika od povreda na radu i definisanje preventivnih mera.

Kvalitetno izrađen Akt o proceni rizika omogućava poslodavcu da:

• prepozna sve potencijalne opasnosti i štetnosti na svim radnim mestima;
• definiše mere za sprečavanje opasnosti i štetnosti;
• odredi potrebnu ličnu zaštitnu opremu za zaposlene;
• utvrdi potrebu za lekarskim pregledima;
• planira obuke zaposlenih;
• organizuje bezbedan i zdrav rad.

Važno je naglasiti da Akt o proceni rizika nije dokument koji se izrađuje samo radi ispunjavanja zakonske forme. On predstavlja osnovni alat za upravljanje rizicima i unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu. Više o izradi Akta o proceni rizika možete pročitati ovde: https://www.abintegral.rs/blog/akt-o-proceni-rizika-kompletan-vodic-za-poslodavce-u-srbiji-zakon-kazne-i-cena

Uloga savetnika za bezbednost i zdravlje na radu

Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu ima ključnu ulogu u uspostavljanju i održavanju sistema bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca.

Poslovi koje obavlja savetnik za bezbednost i zdravlje na radu obuhvataju:

• učestvovanje u izradi Akta o proceni rizika;
• praćenje primene propisanih mera zaštite na radu;
• organizovanje obuke zaposlenih;
• vođenje evidencija iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
• saradnju sa inspekcijom rada;
• praćenje zakonskih propisa;
• predlaganje mera za unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavci koji nemaju adekvatno organizovanu stručnu podršku često se suočavaju sa problemima tokom inspekcijskih nadzora i kontrola.

Zaštita na radu nije samo zakonska obaveza

Mnogi poslodavci zaštitu na radu posmatraju kao administrativnu obavezu. Međutim, zaštita na radu predstavlja skup organizacionih, tehničkih i preventivnih mera kojima se čuvaju životi zaposlenih, i obezbeđuje blakostanje i sigurnost prilikom rada u radnoj sredini.

Pravilno organizovana bezbednost na radu doprinosi:

• smanjenju broja povreda na radu i nastanka profesionalnih oboljenja;
• smanjenju odsustva zaposlenih sa rada, kako kroz manje bolovanja, tako i kroz povećanje prisutnosti, motivacije i radnog angažovanja zaposlenih;
• povećanju produktivnosti, efikasnosti i kvaliteta obavljanja radnih zadataka;
• smanjenju direktnih i indirektnih troškova poslodavca koji nastaju usled povreda na radu, bolovanja i prekida radnih procesa;
• unapređenju organizacije rada i uspostavljanju efikasnijih poslovnih procesa;
• jačanju međusobnog poverenja, saradnje i zdravih odnosa između poslodavca i zaposlenih;
• stvaranju bezbednog, zdravog i podsticajnog radnog okruženja koje doprinosi dugoročnoj održivosti i uspešnosti poslovanja..

Investiranje u bezbednost i zdravlje na radu dugoročno donosi koristi i zaposlenima i poslodavcu.

Šta poslodavci mogu da očekuju prilikom kontrole inspekcije rada?

Osim standardne kontrole organizovanja rada i radnih odnosa u skladu sa Zakonom o radu, obavezne stvari koje inspektori rada proveraju na terenu su i:

• da li postoji Akt o proceni rizika i da li je poslodavac Akt o proceni rizika izradio u skladu sa važećom sistematizacijom i da li je Aktom obuhvatio sva radna mesta;
• da li je imenovan saradnik/savetnik za bezbednost i zdravlje na radu;
• da li su zaposleni prošli obuku za bezbedan i zdrav rad;
• da li se vode evidencije iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
• da li su sprovedeni lekarski pregledi (za radna mesta koja zahtevaju lekarske preglede);
• da li su izvršeni pregledi i provere opreme za rad;
• da li se primenjuju mere zaštite na radu.

Zbog toga novo odlaganje primene propisa ne predstavlja dobru poslovnu odluku, jer ne oslobađa poslodavce od obaveznog izvršenja gore navedenih obaveza. Više o ovoj temi, možete pročitati na linku: https://www.abintegral.rs/blog/sta-radi-inspekcija-rada-tokom-kontrole-bezbednosti-i-zdravlja-na-radu 

Zaključak

Pitanje da li će primena pojedinih propisa biti ponovo odložena trenutno nema zvaničan odgovor. Međutim, ono što je sigurno jeste da obaveze poslodavaca ostaju na snazi bez obzira na eventualne izmene rokova.

Izrada Akta o proceni rizika, ažuriranje Akta o proceni rizika, angažovanje savetnika za bezbednost i zdravlje na radu, sprovođenje obuke zaposlenih, vođenje evidencija i primena mera zaštite na radu predstavljaju zakonske obaveze koje se ne mogu odložiti.

Poslodavci koji na vreme urede oblast bezbednosti i zdravlja na radu ne samo da izbegavaju prekršajne kazne, već stvaraju bezbednije radno okruženje, smanjuju rizik od povreda na radu i unapređuju ukupno poslovanje.

Ne čekajte inspekcijski nadzor da biste saznali da li je Vaša dokumentacija iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu potpuna i usklađena sa zakonom. Ukoliko imate bilo kakvu nedoumicu, u svakom trenutku možete izvršiti stručnu proveru postojeće dokumentacije i na vreme otkloniti eventualne nedostatke: https://www.abintegral.rs/kontakt